Specijal : El Clasico

To nije samo derbi. Odavno su okršaji između Reala i Barcelone, više od fudbala, više od običnog duela. Tako će biti i kada igrači dva španska kolosa, istrče u “paklenu koridu” stadiona “Santiago Bernabeu” da se po 162. put obračunaju za bodove i pokažu onom drugom ko je bolji.

April 2011. je mesec “El Clasica”. Nikada valjda u dugoj historiji besmrtnih okršaja od 1902. na ovamo nije se dogodilo da Real i Barcelona četiri puta odmjeravaju snage u 18 dana! Iz tog vulkana želja, strasti, majstorstva, nadmudrivanja, inaćenja, hvaljenja i potcenjivanja, izliće se materijal za tri velika trofeja, onaj u Primeri, Kupu Kralja i konačno Ligi šampiona. Koja će imena graveri upiseti na iste, Real ili Barselona? U Španiji to nikom nije svejedno.

Ako prizivate historiju, otiće se do neizbežnih godina nesreće i krvavog građanskog rata i pozicija koji su dva kluba zauzimali tih teških godina. Iz tih bolnih dana izašle su mnoge legende o nepomirljivosti i razlikama dva kluba, ali ih je sportsko srce, ma kako ono divlje kucalo u samo jednom, bijelom ili “blaugrana” boje ritmu, itekako znalo prevazići.

 

Ko se ne sjeća derbija sa početka osamdesetih kada je cijeli “Bernabeu” znao da skoči na noge i aplaudira majstorstvu jednog Dijega Maradone? Ili ne tako davno čarolijama Ronaldinja? Ko garantuje da to neće biti i sada zbog Lea Mesija? Ili da uskoro u Barceloni neće aplaudirati Cristianu Ronaldu?

Istina, u 2011. u Španiji, fudbalska scena je dvobojna, na njoj se nadmeću samo dva gigantska rivala. Njihova figura je tako velika, da su svi drugi timovi bačeni u debelu hladovinu. U prvenstvu odlučuju ko će uzeti titulu, u Kupu kralja, takođe. Čini se da ostatak fudbalske Španije ima ulogu njemog posmatrača.

 

U novi okršaj, Barcelona ulazi sa kapitalom u rukama. Katalonci su osam milja ispred Reala na putu ka odbrani titule. Posrtao je Real bez Ronalda, pa čak i sa njim, pala je nedavno i ona čudesna devetogodišnja epopeja Jose Mourinha o nepobedivosti kod kuće. Pitanje je jasno, da li se Real zaglavio u sopstvenom blatu iz kojeg Ronaldo, Kasiljas i drugovi neće moći izvući do kraja maja, ili će isto nekako otresti sa kopački i smanjiti rastojanje na pet milja, prije skorog obračuna u kupu?

 

Katalonci znaju da i tako, imaju prednost koju će teško prokockati. I koju su stekli one čudesne novembarske večeri na “Kamp nou” kada su se surovo poigrali sa Mourinhovim izabranicima. “Petarda” koja je te večeri pala na travu stadiona Barselone, odjeknula je toliko snažno, da i sada Jose Mourinhu zvoni u ušima. Kada bude ušao u svlačionicu, da podijeli posljednje savjete svojim pulenima pred sudbonosni prvenstveni okršaj, pokazaće im sliku semafora iz novina, na kojoj je pisalo, Barcelona 5, Real 0.

 

Hoće li trebati bilo šta da im kaže da ih motiviše?

 

Koji metar dalje, u svlačionici Barce, mlađani, a već lovorom Ligom šampiona ovenčani stručnjak Pep Gvardiola, držeći mirno ruke u džepovima, podsećati igrače na fusnote iz svoje bilježnice u kojoj je skicirao kako izgleda uzlet Reala od iste te jesenje večeri do sada. Jer nema navijača Barcelone koji poslije tih 5:0 nije pomislio da je bokser iz Madrida grogiran i da je put ka peharima čvrsto trasiran. Moraće Mesi, Xavi i Inijesta da traži druge “staze i bogaze” kroz odbranu Reala, jer one koje su napravljene jesenas, Mourinho neće dozvoliti da se ponove. Portugalac jednom kad tresne na tlo, zna kako treba da ustane i uspravi se.

 

Dakle, poslije svega rečenog, dilema se svodi na sledeće simbole: Mourinhova strategija i vizija ili Mesijeva magija? Podjednako ubitačno može da bude i jedno i drugo. Mourinhova lepeza uspjeha od britanskog do apeninskog ostrva pokazuje da sa njim nema šale, dok je Mesi, savremeni mesija u eri industrijskog fudbala. “El Pulga” ili “Mušica”, kako ga od milja zovu, brani ono najdijamantskije i najplemenitije u ovom sportu, a to je da je u pitanju samo igra sa loptom. Iako će na terenu biti dva tima čija zajednička vrednost premašuje milijardu eura!

 

Ova igra sa loptom na španski način biće zanimljiva i duga. Ludilo u četiri runde! Za nekog radosne, za nekog bolne. Tako je iz sezone u sezonu. Na sreću fudbala. Na sreću miliona koji će i naredne dvije nedelje biti okrenuti ka “Bernabeu” i “Kamp Nou”. Ka dva Olimpa fudbala. Bitka broj jedan može da počne. Svijet napeto iščekuje.

Transferi između velicanstveni
Kao ni mnogi drugi rivalski klubovi, ni Real ni Barcelona nisu bili imuni na transfere igrača iz jednog u drugi tim. Historija kaže da ih je bilo ukupno 33. Češće se iz Barcelone “bježalo” u Madrid (21 put), dok je iz Reala u Barselonu otišlo 12 igrača. Najupečatljivi su bili primjeri legendarnog Alfreda di Stefana, zatim Bernda Šustera, Luisa Enrikea, Mihaela Laudrupa i Luisa Figa, kojem su navijači Barcelone pokazali “zahvalnost” gađavši ga 2000. na povratničkom meču na “Kamp nou” čuvenom svinjskom glavom...

 

Real - Barselona (subota, 22)

Stadion: “Santjago Bernabeu”.

Kapacitet: 80.354

Sudija: César Muñiz Fernández